Jedinstveno parče Grčke, jedno od najvećih ostrva Mediterana, Krit zaslužuje sve magične priče koje se o njemu pričaju.

Imala sam zadovoljstvo da posetim severo-zapadni deo najznačajnijeg i najvećeg grčkog ostrva, a Hanija je bila moja baza. Bistro more, neverovatna priroda, plaže ružičastog peska, fantastična kuhinja i uzbudljiva istorija – može li čovek poželeti nešto više? Može! Još malo više. Kao jagodica na šlagu ovog putovanja dolaze muzeji i tvrđave. Dopunjuju čitavo iskustvo i daju mu još po koju boju.

Oduševljena ovim mestom i ostrvom, prenosim vam deo svojih muzejskih utisaka.

Nešto o Kritu…

Prvo razvijeno društvo Evrope nastala je upravo ovde, na ostrvu koje leži na Kritskom i Libijskom moru. Ova civilizacija dobila je ime po mitološkom liku Minosu. Prema legendi Minos je sin Zevsa i Evrope. Mnoge legende vezuju se za ovog vladara Minojskog naroda, kao i za ceo Krit, i gde god da odete na ostrvu obogatićete svoje znanje za još nekoliko legendi koje baš o tom mestu. Minojska kultura se prožima kroz ceo Krit dajući mu onaj antički vazduh koji nekako uvek želimo da osetimo kada se zaputimo u Grčku. Naravno da Krićani to umeju da iskoriste, pa se na svakom koraku nalaze činijice, statuete, vazice obojene bojama Krita i oslikane scenama istorije/ legendi.

Muzejirade 2

Krit ima i druge uticaje – kako i ne bi, kada se nalazi na raskršću tri kontinenta. U 17. veku Venecija zauzima Krit. Tada se na Kritu postavljaju venecijanske ulice, sa snažnim tvrđavama, grade se lođe za venecijanske vladare. Hanija i Retimnon potpuno su preuzeli čari uskih krivudavih ulica, u kojima poželite da se izgubite, gledajući niske, ljupke kućice koje se naslanjaju na njih. U ova dva grada obavezno je i krenuti u najromantičniju šetnju do svetionika za vreme zalaska sunca. Očigledna prednost Krita u odnosu na Veneciju je bistro plavo more, prelepe plaže okružene planinama, i mnogo manji procenat vlage (što znači da može fino da se diše :)).

Muzeji Hanije

Najpoznatiji i najveći muzej Hanije je Arheološki Muzej, koji se nalazi u samom centru Hanije na mestu nekadašnjeg Manastira Agios Fragiskos, čija zgrada je jedna od najznačajnijih iz doba Venecijanske Hanije. U ovom muzeju ispričana je istorija Hanije od neolitskog doba otprilike do Rimskog carstva. Predmeti su uglavnom raspoređeni prema mestima na kojima su nađeni. Najviše predmeta posvećno je podzemnom svetu, odnosno sahranjenima, što je prilično uobičajeno za iskopavanja u Grčkoj. Od ovih predmeta meni najzanimljiviji su novčići koji su nađeni u ustima sahranjenih. Veruje sa da se ovim novčićima plaćalo Karonu* za prelazak u podzemni svet.

Muzejirade13

Tu su i glineno posuđe, nakit, pa čak i igračke pronađene pored sahranjenih stanovnika iz različitih perioda minojskog naroda. Pored poklona koji su živi stavljali oko sahranjene osobe kako bi u podzemnom svetu imala sve ono što je volela, tu su i drugi predmeti. Svako će izabrati ono što je njemu zanimljivo, ali ja sam zavolela lampe, koje su me više puta odvele do detinjstva i popularne epizode mornara Popaja sa čarobnom lampom. Ipak, ono što vrednost ovog muzeja zaokružuje su dva rimska podna mozaika na kojima su scene iz Dionisovog ciklusa i mit Posejdona sa nimfom. Ulaz je 3 evra.

Muzejirade3

Još jedan divni muzej u Haniji je Mornarički muzej Hanije, nagrađen od strane Etnološkog i istorijskog društva. Prvo što sam primetila na ulazu u Muzej bio je veliki baner na kome je pisalo da se Muzej sam “izdržava” otkako je pre nekoliko godina odlučeno da više neće dobijati sredstva iz graske kase. Imam potrebu da Muzej pohvalim za volju i borbu za svoj opstanak. Mornarički muzej nalazi se na ulazu u Venecijansku tvrđavu (koja okružuje Staru Haniju), preko puta svetionika. Za ljubitelje brodova i mornarstva, ovaj Muzej je idealan, jer se kolekcija prožima od antičkog doba do Borbe na Kritu. Od ostataka brodova bronzanog doba, preko rimskih brodova i čamaca do modela Vizantije i Otomanskog carstva, Muzej daje kompletnu sliku istorije mornarice na Kritu. Oni koji nisu posebno zainteresovani za mornaricu mogu uživati u kolekciji svih mogućih školjki pronađenih u okolini ostrva ili modelu Hanije u doba Venecije na ulazu u Muzej. Ulaz je 3 evra.

Muzejirade4

Osvrnuću se na još jedan Muzej u Haniji, jer tu posetu doživljavam kao angedotu :). U pitanju je http://www.chaniatourism.com/see-do/museums/81-folklore-museum-of-chania-cretan-house.html u Haniji. Nisam čak ni sigurna da se ova kućica može nazvati muzejem, jer je cela “kolekcija” smeštena u majušnoj kućici na 2 sprata. U ovom muzeju ne postoje legende, opisi i slično. U njemu su samo predmeti etno tradicije Krita gotovo jedni preko drugih, načičkani na svakom mogućem milimetru zidova, podova, skoro i plafona kućice. Unutru sedi jedna žena koja veze i prodaje svoje vezove. Ako volite avanture, preporučujem, ako želite da posetite muzej o folkloru Krita, možete ga zaobići. Nalazi se u centru Hanije, ulaz je 2 evra.

Muzejirade6

*Karon je mitski lik za koga se verovalo da čamcem prevozi duše umrlih preko reke koja razdvaja svet živih i mrtvih (pomislite koliko bi ovakav čovek bio koristan u “Walking dead” :D)

Heraklion i Knosos

Put u Knosos počeo je posetom Arheološkog muzeja u glavnom gradu Krita, Heraklionu. Arheološki muzej u Heraklionu je jedan od najvećih muzeja u celoj Grčkoj. Muzej je prošao veliku renovaciju koja je trajala od 2001. do 2014, što se i vidi. Bez obzira na renovaciju, ovaj muzej je u 2014. bio jedan od dva najposećenija muzeja u celoj Grčkoj.

Postavka se prostire na 27 soba, koja sadrži arheološko nasleđe od neolitskog (6 mileniuma p.n.e) do rimskog doba (3. vek), hronološki raspoređena. Svaka soba muzeja obeležena je određenom bojom: boja terakote za periode u kojima se najviše koristila glina, zelena u periodima u kojima se više pažnje posvećivalo prirodi, plava za periode u kojima su gradili flotu itd. Ovakav dizajn doprinosi doživljaju svakog od doba, imate utisak da prolazite kroz vreme i prelazite iz jednog sveta u drugi. Duž celog plafona nalazi se plavo osvetljenje sa prozirnim panelima na različitim visinama tako da formira morske talase. Kao simbol grčke civilizacije i Krita, more okružuje ceo Muzej.

Muzejirade8

Najbogatiji i najznačajniji deo kolekcije u Arheološkom muzeju su predmeti iz monojskog doba. Faistosov disk jedna je od najvećih misterija čovečanstava. Glineni disk ispisan je starim hijeroglifima sa obe strane. Smatra se da disk potiče iz 2. milenume p.n.e, ali su nam znaci na njemu još uvek nepoznati. Drugi potpuno fantastičan predmet je glava bika od crnog kamena sa zlatnim rogovima, pronađena na Knososu. Ovaj bik sa crvenim očima od jaspisa je u stvari posuda za piće – riton, koja se koristila tokom svečanosti u slavu boga. Još jedan, meni posbno divan predmet, je statueta “Boginja zmija”. Pored ove statuete, u Muzeju nalazi se još jedna, koja liči na ovu, ali nema zmije u rukama, kao ni obruč oko struka. Boginja zmija je predstavlja sveštenicu, a druga ženu koja rađa. I, naravno, potpuno neverovatne originalne freske pronađene na arheološkim iskopinama palate Knosos kojima počinjete da cenite umetnost na potpuno novi način. Ulaz u Muzej je 6 evra, a uz kombinovanu kartu od 10 evra možete posetiti i Knosos.

Muzejirade7

Na 5km od Herakliona, smeštena je veličanstvena palata Knosos. Knosos je vervatno najstariji grad Evrope, a palata najgrandioznija iz bronzanog doba nama poznata. Smatra se da je minojska civilizacija živela na ovom mestu nekoliko hiljada godina do 1375. p.n.e. Knosos je otkrio istraživač, Artur Evans, čije je iskopavanje trajalo 35 godina. Iskpavanja su bila iznad svih očekivanja Evansa. Na osnovu pronađenih elemenata sastavio je koncept palate i civilizacije koja se na njoj kretala.

Muzejirade9

Kada sada odete na Knosos naći ćete njegovu rekonstrukciju Knososa. Prema akademskoj arheologiji, ovaj raspored nema mnogo smisla na razočarenje grčkog turističkog saveza i dobrog broja turista. Ipak, određeni elementi na samom nalazištu jesu prava, kao npr. stubovi i prostorije. Raspored soba verovatno nije onakav kakvim ga je Evans zamislio i oslikao, ali uz malo mašte možete da zamislite kako je Knosos stvarno izgledao i ogroman značaj koji je imao za minojski narod. Na to, dodajte i freske i predmete koje ste videli u Muzeju u Heraklionu i osećate se kao da ste udišete vazhuh nekadašnje minojske civilizacije. Na samom nalazištu nalazi se i prvobitni put koji je bio prvi sagrađeni put u Evropi. Misteriozna, puna tajni i nedoumica palata Knosos je nešto što apsolutno morate da vidite tokom posete Kritu!

Muzejirade10

Nadam se da ste uživali i da sam uspela da vam prenesem barem deo svog oduševljenja i lepote jednog od najatraktivnijih ostrva na svetu. Leto nam je negde pobeglo, pa je možda pravi trenutak da se još malo podsetimo mora i letnjih destinacija.

Pozdrav,

Tina Kaplani

Muzejirade11

????????????????????????????????????

 

Muzejirade20 Muzejirade24Muzejirade14Muzejirade25Muzejirade 16Muzejirade19Muzejirade4Muzejirade17Muzejirade15

Podeli
Muzeji Krita
0 votes, 0.00 avg. rating (0% score)