Menadžment se danas usko vezuje za rad kulturnih institucija. Zašto?

Globalizacija

            Proces globalizacije sa čijim se posledicama (dobrim ili lošim) svakodnevno susrećemo, nije zaobišao ni muzeje. Aleksandra Savić, kustos za odnose s javnošću Prirodnjačkog muzeja, kaže da su podeljena mišljenja o tome da li je globalizacija dobra ili loša za muzeje. S jedne strane, pruža mnogo mogućnosti (nove tehnologije, međukulturnu razmenu, olakšice u transportu/ razmeni kulturnih dobara itd.). S druge strane, predstavlja opasnost – standardizacija umetničkih vrednosti, populističko shvatanje kulture itd. Globalizacija najviše preti malim narodima, koji prolaze kroz proces tranzicije, jer usled nedovoljnih finanskijskih sredstava za promovisanje svoje kulture i nasleđa rizikuju da se utope u masovnu kulturu zapada. Kako bi se zaštitili od zapadnjačkih kalupa, mali narodi moraju imati jako dobar menadžment, organizaciju svog kulturnog sistema i institucija da bi sačuvali svoje kulturno nasleđe, i svoj identitet.

ProsCons1-e1359926738825

Budžeti za kulturu su sve manji

Usled svetske ekonomske krize budžeti za kulturu su sve manji.  Muzeji u Evropi se sve više ugledaju na kulturne politiku Sjedinjenih Američkih Država. Muzeji u SAD se finansiraju iz državne kase u vrednosti od svega 7-33% u skladu sa vrstom i veličinom muzeja. Američki muzeji bili su primorani da naprave sistem kojim će sakupiti dovoljno sredstva iz drugih izvora i omogućiti svoj opstanak. Zato se Njujork i Vašington nazivaju centrima umetnosti i muzeja, a najrazvijeniji i najpoznatiji muzeji („star museums“) nalaze se baš u SAD. Fundraising, konkursi, razvoj projekata i dodatnih aktivnosti postaju krucijalne tehnike koje koriste muzeji u Evropi, a dobar menadžment neophodan da bi se ove aktivnosti sprovele.

Kakva je situacija kod nas?

            Kod nas je ova veza još uvek teško zamisliva. Sećam se da mi je, pre nekoliko meseci, koleginica – istoričar umetnosti – na komentar da je u kulturi potreban menadžment odgovorila: „Ma, meni se ne svidja to, na sve strane neki menadžeri!“. Ovakvo mišljenje vam daje jasnu sliku o stavu ne samo kod samo  studenata, već i drugih profesionalaca u oblasti umetnosti (a i književnosti, muzike, estetike i kulture). Problem je u tome što se kod nas o menadžmentu razvila slika u kojoj se on doživljava kao proizvod globalizacije, nešto komercijano i veštačko. Menadžeri se shvataju kao kvazi zanimanja. Ovakav stav MORA da se menja. Svidelo se nama ili ne, u savremenoj kulturi to tako funkcioniše – menadžment (zajedno sa svim svojim granama) i kultura moraju da žive zajedno u muzejima (ili drugim kulturnim institucijama).

screen-shot-2011-12-08-at-18-55-09

Šta znači menadžment?

            Da li ste nekada razmišljali o tome šta znači reč „menadžment“? Prema rečniku, „to manage“ znači „izaći na kraj s nečim/ postarati se za nešto“. Engleski termin „management“ potiče od stare francuske reči „ménagement“ koja znači „voditi“, „dirigovati“, a uglavnom se odnosila na održavanje kuće i brigu o konjima. U biznisu počinje da se koristi od 1570. godine. Danas, široko značenje mendžmenta označava koordiniranje aktivnosti ljudi da bi se postigao odredjeni cilj uz efikasnu i ekonomičnu upotrebu sredstava koja su na raspolaganju. Menadžment nas uči kako da što bolje osmislimo i iskoristimo ono što imamo. Lično, svidja mi se poređenje menadžmenta sa lego kockicama: od delića lego kockica ćete uvek moći da napravite jednu običnu kocku, ali ako pažljivo proučite deliće koje imate ispred sebe i isprobate više varijanti, možete sagraditi i lego zamak.

13759103-3d-glass-crossword-from-boxes-over-blue-with-business-words--success-plan-idea-company-vision-manage

Slika menadžmenta u kulturi Srbije

            U Srbiji pojam mendžmenta uglavnom se vezuje za predrasude o privatnim fakultetima i kupljenim diplomama. U mnogim firmama, a naročito u institucijama kulture, očekuje se da će se menadžment, tj. organizacija rada institucije, dogoditi sam od sebe. Smatra se da za organizaciju nije potrebno neko posebno obrazovanje, već se oslanja na afinitete zaposlenih. Zato je fokus muzeja često na znanjima iz oblasti – istorije, arheologije, istorije umetnosti, konzervacije ili dr. u zavisnosti od tipa kulturno-istorijskog predmeta kome je muzej posvećen – a ne na organizaciji njegovog funkcionisanja. Viši menadžment, marketing, odnosi s javnošću, menadžment radnika (ljudski resursi), menadžment finansija i dr. funkcije mendžmenta prestavljaju marginalne obaveze kustosa bez jasne podele zadataka, što može dovesti do velike konfuzije i neefikasnosti. Rezultat ove situacije jeste da imate kreativne ljude, sa dobrim idejama, s voljom za rad (što naši muzeji zaista imaju), ali koji nemaju znanja o tome kako da ideje upešno  realizuju, na ekonomičan i efikasan način i u kontinuitetu.

Koja su rešenja?

            Najbolje rešenje za ovaj problem bila bi promena sistema u obrazovanju, stvaranje interdisciplinarnih studija u kojima bi se, osim znanja o istoriji umetnosti i heritologiji (očuvanje kulturne baštine), sticala i znanja iz oblasti ekonomije i menadžmenta. Tako bi se dobili kutosti spremni za rad u novom ambijentu savremenog doba. No, svi znamo da je promena edukativnog sistema jedan dug proces i ne treba ga čekati, već naći moguća rešenja u međuvremenu. Jedan od načina kojim se može doći do kvalifikovanijih kustosa u oblasti menadžmenta i ekonomije jesu različiti kursevi i treninzi na ovu temu, na kojima se mogu steći i unaprediti ovakva sposobnosti i znanja. Rizik je u tome da za ove treninge muzeji nemaju sredstva, da iskustva na dvodnevnim seminarima ne mogu nadomestiti nedostatak znanja čitave jedne oblasti, da predavači nisu bili dovoljno stručni, te rezultati mnogo puta budu neprimetni. Drugi način bi mogla biti saradnja sa profesionalcima iz drugih oblasti, rad na sinergiji različitih obasti nauke. Postoji nešto što se zove „external competencies“ gde se u strateški biranim trenucima trenutno zapošljavaju ljudi koji će pružiti muzeju usluge i znanja koja on ne poseduje, zarad poboljšanja rada čitave institucije. Ovo ne znači da muzeji ne znaju da rade svoj posao, već da imaju drugačiju vrstu ekspertize, koja prirodno ne može da pokrije sve oblasti koje postoje, te se obraćaju drugim ekspertima za pomoć i saradnju. Jedan od najpoznatijih muzeja u Evropi, „Tate“, recimo vrlo često raspisuje konkurse za trenutno zapošljavanje eksperata sa precizno izdefinisanim znanjima.

            Potrebno je, dakle, menjati stav o saradnji menadžmenta i kulture, jer je, u današnje vreme, ova veza NEOPHODNA za opstanak muzeja!

Pozdrav,

Tina Kaplani

Podeli
Muzeji i menadžment
0 votes, 0.00 avg. rating (0% score)