fbpx

Da li ste spremni za nezaboravnu avanturu? Tri, dva jedan…

,,Ako bismo ljudima oduzeli njihove iluzije, koje zadovoljstvo bi im onda ostalo?” Fransoa Volter.

I zaista je tako. Ukoliko želite nešto nesvakidašnje i potpuno novo, vreme je za Muzej iluzija. Ovaj interaktivni muzej neće ostaviti ravnodušnim nijednu generaciju. Mi ćemo vas provesti kroz detalje koji su nama bili najzanimljiviji tokom posete muzeja i razgovora sa kustosima, a na vama ostaje da se i sami uverite u avanturu koju ovaj mali, ali veoma dobro osmišljen muzej pruža. 

Šta je Muzej iluzija?

Muzej iluzija je interaktivni muzej koji se nalazi u samom centru Beograda, u Nušićevoj 11. On nudi jedno posebno vizuelno i edukativno iskustvo. Otvoren je 22. maja 2018. i kao relativno nov muzej, koji će uskoro proslaviti svoj prvi rođendan, postigao je zavidne rezultate. Svakoga dana možete zaviriti u svet iluzija od 9 do 22h.

Tačan broj posetilaca, kustoskinja koja nas je sprovodila, nije mogla da nam kaže, ali po njenom tonu shvatili smo da su prevazišli sopstvena očekivanja. Posebno veliki broj posetilaca bio je po otvaranju muzeja, kada su ispred njega, kako kaže, bile čak kolone ljudi. Da vam damo neki reper, podatak iz 2016. govori o tome da u Zagrebu Muzej Iluzija poseti oko 90 hiljada ljudi godišnje. Pritom, govorimo o muzeju koji je prilično mali. 

Zanimljivo je da je ovaj muzej zapravo svetska franšiza. Pored muzeja u Beogradu, koji je peti po redu, ovakav muzej možete posetiti i u Atini, Berlinu, Hamburgu, Zagrebu, Zadru, Beču, Torontu, Maškatu, Njujorku, Ljubljani, Kanzas Sitiju, Dubaiju, a u planu je otvaranje muzeja na još nekoliko lokacija. Ovo znači da svi muzeji dele istu logiku postavke, iako eksponati nisu identični na svim lokacijama, jer se eksponati smenjuju i kruže od jednog do drugog muzeja. Na svaka 3 meseca osmišljavaju se i lansiraju novi ekponati. Neophodno je napomeuti da je ovaj Muzej iluzija privatan muzej. On se, za razliku od državnih muzeja, u potpunosti samoodržava zahvaljujući ulaznicama, raznim grupnim posetama, organizaciji rođendana i manifestacija u okviru prostora muzeja. Na ovu temu vratićemo se malo kasnije. 

ames-muzej-iluzija-muzejirade

Sama ideja za otvaranje ovog muzeja ljudima iz Beograda, došla je nakon posete istog u Zagrebu, koji ih je kako kažu ostavio bez teksta. Muzej u Zagrebu je i prvi u mreži Muzeja iluzija na svetu. 

Regularna cena karte Muzeja u Beogradu je 600 RSD, za decu od 5-15 godina 400 RSD, dok su porodične ulaznice 1500 RSD. Pored ovoga, muzej nudi i mogućnost grupnih poseta od najmanje deset članova i u tom slučaju vodič grupe dobija besplatnu ulaznicu. Važno je napomenuti da se ovakve posete zakazuju dve nedelje unapred. Popust za ovaj muzej imaju i svi školarci.

Važno je reći i da pored samostalnog istraživanja i objašnjenja pored svakog eksponata na srpskom, engleskom, španskom i nemačkom uvek je prisutan neko od zaposlenih da pritekne u pomoć. Da li su didaskalije na 4 jezika razlog zbog koga ovaj muzej ima toliko posetilaca iz drugih zemalja ili je u pitanju sama interaktivna postavka koja toliko privlači strance, ne znamo, ali evidentno je da pored stanovnika Srbije, Muzej iluzije ugošćava i mnogo stranaca. 

Muzej, pored nezaboravnog provoda i originalnih fotografija, nudi i pametnu igraonicu u kojoj svi, bez obzira na godine mogu da učestvuju. Mnoštvo drvenih zagonetki, puzli i raznih matematičkih igrica će Vas kako kažu raspametiti i opametiti. Ovaj muzej je jedini uvoznik ovih igara u Srbiji, a sve su napravljene od prirodnih materijala i svaka ima više rešenja, pa teško mogu da dosade.

Kustoskinja je tokom razgovora pomenula i da će uskoro u muzeju početi da se održavaju razna predavanja iz oblasti fizike, matematike i psihologije. 

Šta ćete sve videti u ovom muzeju?

Iako ovakvih muzeja ima na više lokacija, svaki je poseban na svoj način. Koncept eksponata, kojih ima oko 70, se razlikuje od muzeja do muzeja, a na njima neumorno radi posebna grupa arhitekti i dizajnera. Novi eksponat uskoro stiže u ovaj muzej, a prethodno će se pojaviti samo u muzeju u Gruziji. Pored Rupe bez dna, Ogledala istine, Rubinove vaze, Dvosmislenog cilindra posebnu pažnju će Vam privući sledeći eksponati.

muzej-iluzija-muzejirade

Glava na tacni je svakako jedna od najzanimljivijih iluzija koju ćete videti u ovom muzeju, a možete napraviti i odlične fotografije. Obrnuta soba predstavlja neiscrpan izvor za one pune mašte i kreativnosti, koji žele da okrenu svet naopačke. Soba ogledala ili selfi soba je idealno mesto za fotografisanje i posmatranje sebe iz svih mogućih uglova. Žene možda i neće biti oduševljene ovim iskustvom, ali je muškarcima najveći favorit i zvezda muzeja Vorteks tunel. Da bi doživeli pravu iluziju morate proći ovim putem i obavezno gledati na gore i tada nećete uspeti da stojite pravo, jer će vas rotirajući cilindar zavarati da se i sami okreće iako ćete se vi kretati po savršeno stabilnoj i nepokretnoj površini. 

Skrećemo vam pažnju da u muzeju potražite zelenu oznaku na podu. Ona blizini jednog dela eksponata i predstavlja najbolji ugao za fotografisanje. Ovaj “selfi-spot” je jako dobra ideja i za druge muzeje u Srbiji i dobar način da se poveća interakcija posetilaca na društvenim mrežama. 

Rođendan u Muzeju iluzija

Posebno interesantno za ovaj muzej je to da u njemu možete slaviti rođendan Vaših mališana. Najmlađi uzrast deteta je 7 godina, a grupa može brojati do dvadesetoro dece. Njihovi takozvani “pametni rođendani” će za Vašu decu biti nezaboravno i neponovljivo iskustvo. Ukoliko se odlučite na ovaj korak budite sigurni da ćete detetu prirediti rođendan godine. Uz stručno vođstvo, igrice i mozgalice deca će se kretati kroz čudesni svet iluzija. Za njih će biti pripremljen i kviz znanja u kome će moći da se nadmeću sa svojim drugarima. Za slavljenje rođendana postoje dva paketa, paket ,,Sova” i paket ,,Mali genijalac”.

Oba paketa uključuju stručno vođenje animatora, ulaznice za decu po ceni od 360 RSD, dve odrasle osobe koje dobijaju gratis ulaznicu, ali i simboličan poklon za slavljenika.

Pored rođendana u Muzeju iluzija možete organizovati i poslovni sastanak, devojačke večeri, razne vidove promocija, snimanje spota ili neki drugi vid proslave, koji je obavezno rezervisati bar četrnaest dana unapred. Prilikom ovakvih dešavanja tim koji radi u muzeju će se pobrinuti da organizuje mađioničare, iluzioniste, predavača, DJ-a ili pak nešto drugo, zavisno od Vaših želja. Sve ove aktivnosti predstavljaju dodatni izvor prihoda (osim karata). 

glava-na-tacni-muzej-iluzija-muzejirade

Muzej kao franšiza

Muzej iluzija prati jedan biznis model koji nije zastupljen ni u jednom muzeju kod nas. Franšiza kao model poslovanja, posebno u oblasti kulture, je novina u svetu kulture, ne samo Srbije, već i sveta. U poslednjih petnaestak godina muzeji i kulturne institucije širom sveta shvataju novu ekonomiju i okreću se novim modelima prikupljanja sredstava. Same izložbe muzeja više nisu strogo umetničke već obrađuju popularne teme i ličnosti društva ne bi li time proširili publiku i učinili da muzej postane ne samo mesto kontemplacije, već i mesto zabave. Odaje muzeja danas se iznajmljuju kao prostor za organizovanje sastanaka, koncerata i modnih revija. Usled smanjenih budžeta širom sveta, muzeji se trude da pronađu nova rešenja za prikupljanje dodatnih sredstava i teže ka samoodrživosti.

Međutim, franšiza predstavlja nešto potpuno drugačije. Neko ko ima određenu svotu novca kupuje licencu – pravo da izlaže ekponate koje mu obezbedi franšizer (izdavalac franšize) na način koji propisuje franšizer. Npr. ja sam posetilac muzeja, dopala mi se ideja o muzeju iluzija i rešim da isti takav otvorim u svojoj zemlji/ gradu. Odem kod franžizera, potpišem ugovor sa njim, nađem prostor, dobijem svoje eksponate i arhitekte koje će mi pomoći oko postavke istih, okupim tim koji mi je neophodan za početak, radim na marketingu i promociji, i za nekih godinu dana otvorim svoj muzej. Naravno, biće mi potrebna određena suma novca kako bih mogla da kupim licencu i pokrenem muzej – izmedju 300 hiljada i 1,3 miliona evra (po rečima osnivača iz Zagreba). Kao u svakoj franšizi, dobijam i uputstva i edukaciju o tome kako da moj biznis postane samoodrživ i profitabilan. Dakle, muzej nastaje od ideje, ne od muzealija, odnosno predmeta koji grade kolekciju. Na ovaj način muzej postaje biznis koji treba dalje razvijati. Ne možemo reći da se radi o kulturnom nasleđu, već o jednom pametnom i edukativnom obliku zabave u okviru turističke ponude.

muzej-iluzija-muzejirade (1)

Za sada ovaj koncept prilično dobro radi. Zagreb je postao generator ovakvih muzeja u poslednjih nekoliko godina. Osim Muzeja iluzija, u Zagrebu (a potom i u drugim gradovima sveta) otvoren je i Muzej prekinutih veza i Muzej torture, a u planu su i drugi privatni muzeji. Muzej iluzija je, međutim, do sada imao najveći uspeh. Tajna ovog muzeja je pametno osmišljen koncept i biznis model. Za kreiranje ovakvog modela potrebno je dobro poznavanje biznisa, marketinga i psihologije ljudi. Neće vas začuditi činjenica da su vlasnici i “izvoznici” Muzeja iluzija upravo profesionalci iz oblasti marketinga. “Roko Živković karijeru je počeo u prodaji RTL televizije, zatim je radio u agencijama Publicis i globalnoj agenciji Direct Media komunikacije, gdje je bio medijski direktor za Hrvatsku. Tomislav Pamuković vlasnik je Metarmofoze, preduzeća preko kojeg Muzej iluzija posluje, organizuje događaje i marketinške kampanje. On je zadužen za tehnički deo poslovanja, brine se za izradu, nabavku eksponata i njihovo održavanje, a Živković se bavi promocijom i pozadinskim poslovima.” (izvor lider.media). Vlasnici su prvi muzej pokrenuli svojim novcem, kreditima i slično, a potom su dobili i svog ko-investitora i počeli da izdaju franšize u drugim gradovima po svetu čime postaju profitabilni. Prava start-up priča u oblasti zabave i turizma! 🙂

Sve u svemu, u pitanju je jedna zanimljiva i inspirativna priča. Takođe, radi se i o jednoj zaminljivoj postavci koja uključuje saznanja iz matematike, biologije, fizike, psihologije i pruža jedno zabavno iskustvo. U Pametnom shop-u na izlazu iz muzeja možete pronaći čak više od 70 Dilemma Games igračaka, ali i majice, sveske, 3D rasvetu koji će vam omogućiti da deo ovog iskustva ponesete i sa sobom.

Sada je red na vas! Javite nam kako vam se dopao muzej Muzej iluzija u Beogradu! Kažite nam kakvo je vaše mišljenje o privatnim muzejima, muzejskim franšizama. Da li vas je inspirisala priča o Muzeju iluzija? 

photo-spot-muzejiluzija-muzejirade

obrnuta-soba-muzejiluzija-muzejirade

iluzija-muzejiluzija-muzejirade

Pozdrav,

Jana Šoć i Tina Kresović 

 

 

Tina Kresović

Magistrirala Ekonomiju i menadžment umetnosti i kutlurnih aktivnosti na Ca’ Foscari univerzitetu u Veneciji, a osnovne studije Čuvanja kulturnog nasleđa završila na Bolonjskom univerzitetu. Radi kao Regionalni marketing koordinator za fintek Digital Finance International.
Tina Kresović

Latest posts by Tina Kresović (see all)

0.00 avg. rating (0% score) - 0 votes
Podeli