Da li ste ikada bili u Muzeju u Smederevskoj Palanci? Ovaj muzej sutra, 1.aprila slavi već 50. rođendan! Prava prilika da Narodni muzej u Smederevskoj Palanci posetite u njegovom punom sjaju. U Muzeju će vas čekati nova izložba, pod nazivom “Čuvari vatre”. Zvuči misteriozno, zar ne? O čemu se radi? Pročitajte iz prve ruke tima Muzeja koji objašnjava poentu izložbe i proslave:

“Jednom niko nas neće pitati koliko smo trajali, već kako smo živeli, kako smo učinili sve što možemo da učinimo svet ispunjenijim vrlinom, sadržajnijim i lepšim. Danas, a gledajući u budućnost, kada se izložbom kustosa Petra Dekića „Čuvari vatre“ obeležava 50 godina postojanja Narodnog muzeja u Smederevskoj Palanci, to je pitanje koje se postavlja u muzeju koji namerava da opravda svu izuzetnost svojih kolekcija koje su davno i u znatnoj meri izašle iz okvira lokalnog.

Moto iz koga je izveden naslov izložbe je izreka Gustava Malera „Tradicija nije čuvanje pepela već prenošenje vatre“ i simbol na pečatu muzeja gde je predstavljena ruka koja štiti plamen govori upravo o posetiocima kao čuvarima vatre stvaranja, konstruisanja prošlosti i sadašnjosti, koliko i o onim čuvarima vatre među muzejskim radnicima koji su tokom pedeset godina, a posebno onima sa početaka istorije ovog muzeja, bili svesni potrebe da sebe podrede ideji zaštitnika kulture. Čuvari vatre sa kojima se publika može identifikovati su ljudi koji su stvarali muzej kakav je danas da bi on imao mogućnost da postoji danas, to jest, da bi imao budućnost: Radovan Milošević, Zagorka Mijatović, Vojislav Novaković, Tomislav Živković, i Ratko Katunar.

Ove ličnosti povezuje žrtva koju su podneli zarad stvaranja muzeja kakav je danas. Upravo vatra simbolizuje „uništavanje“ jedne vrednosti da bi se stekla druga i univerzalno je sredstvo za pročišćenje kojim se sama bit neke pojave, odnosa ili osobe izdvojila i stopila sa transcendentnim: sveprožimajućim, nadvremenskim i nadprostornim. To je tačka u kojoj muzeji omogućavaju izlazak iz sveta koji se može izraziti novčanom vrednošću. Samosvestan muzej mora da govori i o ekonomiji svog postojanja, novčanoj vrednosti zbirki, iako je neprofitna ustanova, makar zbog toga što nas posetioci neretko pitaju koliko košta neka slika ili predmet. Ako su novine, ta svakodnevna posestrima muzeja kao hladnog medija, jedna vrsta muzejskog odraza, onda je ekonomika iza muzejskih predmeta i kolekcija, pa i proizvodnje izložbi, ono drugo ogledalo u kome posetioci izložbe „Čuvari vatre“ mogu da uporede svoj svakodnevni svet sa, nažalost, nesvakodnevnim posetama muzeju. Pred publikom i javnošću je izložba za zajedničko ogledanje svih koji u muzej dolaze bilo da tu rade ili da u njemu uživaju, da su u njemu bili domaćini ili gosti i, konačno, one koji dolaze da uživaju u izložbi koja odaje počast kući tokom pedeset godina.

Čuvari-vatre-muzejirade

Kako što govori moto izložbe, danas nije dovoljno samo imati kolekcije i brinuti o njima. Muzej u Smederevskoj Palanci se opredelio da razvija svoj identitet prelazeći granice sopstvenog medija i prigrli sliku o sebi koja je stvarana u javnosti. Upravo zato je izložba „Čuvari vatre“ zasnovana na muzeološkom i antropološkom čitanju štampe koja je o njemu pisala i kroz tu prizmu sagleda jedan deo onog ogromnog blaga koje baštini.

Na isti način kao što to čine za čitavo društvo novine su sredstvo za pamćenje i zaboravljanje života muzeja. Novine određuju granice muzej: one će pozvati da se poseti izložba, izdvoje one vrednosti koje su važne svima koji možda neće preći prag muzeja, ali će svakako zabeležiti ono što se u muzeju odvija samo ako je on spreman da izađe iz svojih granica. Štampa deluje na sadašnjost publike u muzeju tumačeći sadržaje u muzeju i prošlost njenog sećanja (delujući kao pandan katalogu). Dok prošlost novinskog predmeta proizilazi iz sadašnjosti, u muzeju sadašnjost ishodi iz tumačenja prošlosti. Novine i muzej su međusobno inverzne slike istog odnosa kojim se materijalnost reči, slika i predmeta preobražavaju u delove usmene kulture (stvaranja, čuvanja/sećanja/pamćenja i prenošenja): članak i izložba postaju deo nečijeg iskustva koje se prenosi i kroz razgovore obnavlja u svakodnevici. Narodni muzej u Smederevskoj Palanci sačuvao je i čuva sve ono što novine pišu o njemu kao deo sopstvenog sećanja. Tako članci o muzeju postaju nova vrsta predmeta jednaka slikama, vinčanskim figurinama.

Izložba „Čuvari vatre“ koncipirana je kao beskonačni niz ogledala u kome je kustos novinar i novinar kustos, a publika javnost i obratno. Još važnije od toga posetiocu, a on je razlog zašto muzej postoji, je omogućeno da ogleda sebe: kroz pripovesti o muzejskoj publici, činjenicu da mu se na izložbi najpre obraća novinar a tek potom i tek koliko je potrebno da upotpuni priču kustos i mogućnost da izložbu doživi kaok ono što čini svakoga dana – čita novine. Posebnost muzejskog doživljaja, onog iskoraka u vanvremensko i uživanje u neprolaznim vrednostima, omogućena je opet ogledalom koje reflektuje muzejske predmete u novinsku stvarnost i obratno.

Kao i u novinama teme na izložbi su zasnovane na pitanjima: „Gde je to muzej?“, „Gde je publika na ovoj slici?“,“ Muzej. Šta ako je zatvoren?“, „ Ko nam je to dolazio?“,“ Koliko košta zbirka?“, i sa tim u vezi „Koliko košta večnost?“, „Kako antropolog čita novine i muzej svoje predmete?“ i mnoga druga. Odgovori su u noviniskim tekstovima, izvodima iz dokumentacije i predmetima iz arheološke, etnološke i istorijsko-umetničke zbirke. Tako se pripovest, ako zmija koja ujeda sebe za rep, ponovo vraća na svoj početak i poziva na ponovna čitanja.” “

Da li smo vas zainteresovali? Uživajte i pišite nam o vašim utiscima sa izložbe.

Pozdrav,

Tina Kaplani

Tina Kaplani
Tina Kaplani

Latest posts by Tina Kaplani (see all)

Podeli
Izložba “Čuvari vatre”
0 votes, 0.00 avg. rating (0% score)