Prema savremenim standardima ekonomija i menadžment se usko vezuju za rad kulturnih institucija. Muzeji za koje smo čuli: Luvr,  Britanski muzej, Muzej savremene umetnosti u Njujorku, postižu velike uspehe jasno isplaniranim sistemom zarade. Znam šta ćete reći. Lako je njima, oni čuvaju predmete od velike vrednosti zbog kojih ih ljudi  posećuju u svakom slučaju. Uveravam vas da to nije baš tako i da ovi muzeji nisu dostigli uspeh samo iz sredstava koje im je država obezbedila.

Korporativizacija muzeja

            Sasvim je u redu razmišljati o muzeju kao o ekonomskom sistemu. Italijanski profesor, Brunetti, pominje u jednom članku termin „aziendalizzazione“, što bi se prevelo kao „korporativizacija“ muzeja. On objašnjava da ovaj termin ne znači primeniti logiku i ciljeve jedne korporativne firme na muzej ili neku drugu kulturnu institutciju. U tom slučaju značilo bi da je osnovni cilj muzeja da ostvaruje zaradu, što nije. Muzej ima za cilj da nabavlja, čuva, istražuje, objavljuje i izlaže kulturno-istorijska dobra.  Korporativizacija muzeja znači primeniti principe korporativne ekonomije na rad jedne institucije.

Large_04232012051130766766

Princip ekonomičnosti

            Ipak, ovo navodi da se zapitamo: Zar ćemo od muzeja napraviti biznis, korporaciju? Ali razmislite o ovome: muzej dobija ili stvara novčana sredstva koja potom treba i da iskoristi. Kao i svaka druga firma, muzej ima doprinose, ostvaruje zaradu od prodaje karata, isplaćuje plate radnicima, plaća usluge drugih saradnika i servisa koje koristi. Pored osnovnih delatnosti (čuvanje, zaštita i izlaganje kulturnih dobara), savremeni muzej organizuje i dodatne aktivnosti kao izložbe, radionice i sl. okrenute „uživanju“ kulturnih dobara kako bi privukao posetioce. Ovo podrazumeva dodatnu mudrost  u računici i raspoređivanju dodeljenih sredstava (od osnivača: grada, opštine, države). Da bi jedan muzej funkcionisao, mora da prihvati princip ekonomičnosti kao vodič koji balansira delatnosti muzeja i omogućena sredstva, i tako obezbedi kontinuitet i autonomiju u radu. Korporativizacija je primena principa ekonomičnosti na delatnosti muzeja.

6a0105371ec95f970b0112796e994028a4-pi

Kako se princip ekonomičnosti može primeniti u muzejima?

            Od trenutka kada muzej postane autonomna institucija, on postaje akter u ekonomskom ambijentu u kome se sudara sa konkurencijom.  To znači da muzej ulazi u otvoreni dinamični odnos sa svojom okolinom u kojoj  ciljevi umetničko-istorijskog tipa zavise od ekonomskog načina organizacije.

            Radi boljeg upravljanja muzeja princip ekonomičnosti može se primeniti sa tri aspekta:

  • onog vezanog za samo računovodstvo (ravnoteža u smislu zarade-troškova, održivosti u upotrebi sredstava za potrebna ulaganja itd.),
  • onog vezanog za organizaciju (efikasna upotreba resursa u odnosu na postignute rezultate)
  • onog vezanog za ekonomičnost (autonomija prema zainteresovanim akterima i istrajnost u praćenju ciljeva i misije muzeja)

Oakav sistem korporativizacije muzeja ne isključuje prvobitnu funkciju muzeja (nabavljanje, čuvanje, zaštita i izlaganje kulturnih dobara), već ih stavlja u kontekst menadžmenta, koji omogućava da pratimo stanje i što bolje organizujemo aktivnosti muzeja sa ekonomsko-finansijskog aspekta.

o-FINANCES-facebook

Zašto prihvatiti princip ekonomičnosti u muzejima?

            Koliko god želeli da verujemo da su umetnost i kultura duhovne delatnosti koje ne treba povezivati sa ekonomijom i računicom, realnost pokazuje suprotno. Ako se muzej fokusira samo na svoju osnovnu funkciju, ekonomsko-finansijski aspekat je ograničen isključivo na informacije o troškovima obavljenih delatnosti. U tom slučaju muzej se samo trudi da ne pređe plafon sredstava koja su mu dodeljena, pa se njegove odluke baziraju  samo na osnovu efikasnosti umetničko-istorijskiih aktivnosti. S druge strane, ako se prihvati princip ekonomičnosti, primoran je da se posveti i delatnostima promocije kulture u lokalnoj zajednici, realizaciji različitih projekata i dodatnih aktivnosti zbog različitih aktera sa kojima relacionira u društvu.

            Dobar ekonomsko-finanskijski sistem predstavlja strategiju kojom muzej razmišlja i dolazi do finansijskih rešenja za aktivnosti koje se tiču onog dela njegove delatnosti koja uključuje istraživanje, izlaganje i komunikaciju s publikom. Upravo ove delatnosti su one jačaju imidž muzeja i omogućavaju njegovo pozicioniranje u ambijentu u kome se nalazi.

financial-success-investing

Mali budžeti, a muzejima je potreban je razvoj

            Postoji više već formiranih modela za organizaciju ekonomsko-finansijskih aktivnosti i korporativizaciju muzeja, koji su prihvaćeni kao rešenja za ostvarivanje zarade što im omogućava sredstva za različite programske aktivnosti. Kako su budžeti muzeja sve manji, naročito u slabije razvijenim zemljama, muzeji moraju početi da nalaze nove načine za prikljupljanje sredstava za organizaciju aktivnosti koje će ih povezati s društvom i omogućiti njihov razvoj. Organizacija i balans dobijenih sredstava i onih koje sam ostvaruje je jedan od prvih i krucijalnih koraka u njegovom razvoju.

Pozdrav,

Tina Kaplani

Podeli
Ekonomičnost u muzejima
0 votes, 0.00 avg. rating (0% score)