Da li se zapitate čemu služe muzeji? U njima se čuvaju istorijski predmeti, to nam je jasno. Ipak, često se za muzeje kaže da su edukativne institucije. Šta to znači?

Pitanje edukacije u muzejima nije samo predmet teorije muzeologije, već važna, i često zbunjujuća, tema šireg stanovništva u zemlji. Edukacija u muzejima vuče korene još iz 19. veka, a od pre 50 godina usvojena i profesija muzejskog edukatora, odnosno pedagoga. Ipak, većina muzeja prihvata ideju o edukaciji kroz svoje kolekcije. Na primer, muzej ima bogatu arheološku kolekciju – sam odlazak u muzej trebalo bi da obrazuje posetioca o istoriji njegovih prostora, i o tome da su predmeti koje vidi važni, odnosno da su kulturno nasleđe. U idealnom svetu, ovaj model bio bi sasvim u redu. Odete u muzej, naučite nove stvari gledajući postvaku i vratite se kući srećni. U svetu u kome postoji mnogo različitih stvari kojima se klinci (i ne samo klinci) mogu zabaviti, potrebno je baviti se procesom edukacije. Zato muzeji širom sveta poslednjih decenija sve više obraćaju pažnju na različite načine edukacije kojima mogu uključiti lokalno stanovništvo u svoje postavke, u skladu sa njihovim potrebama i interesovanjima.

Evo nekih od aktivnosti koji muzejski pedagozi obavljaju u “modernim” muzejima:

  • Programi u vezi sa izložbom/postavkom za posetioce tokom radnog vremena muzeja
  • Posebni programi, van vremena kada je muzej otvoren za posetioce
  • Dešavanja: ples, pozorište, koncerti
  • Edukativni razvoj: literatura, materijali
  • Radionice
  • Dizajn postavke, otvorenost muzeja
  • Istraživanje publike
  • Saradnja sa školama/ fakultetima, organizacijama, edukativnim centrima
  • Aktivnosti vezane za vebsajt, društvene mreže i druge online aktivnosti.

Edukacija u muzejima u Srbiji

Students analyze a Roy Lichtenstein “Modular Painting in Four panels” as part od a class offered at the Lowe, which teaches students to be tour guides. Sagette Van Embden // Contributing Photographer

Students analyze a Roy Lichtenstein “Modular Painting in Four panels” as part od a class offered at the Lowe, which teaches students to be tour guides. Sagette Van Embden, Contributing Photographer

U maju ove godine, u okviru Muzejskog društva Srbije, osnovana Sekcija za muzejsku edukaciju. Inicijator ove ideje je Dragan Kiurski, kustos Narodnog Muzeja Kikinda, zajedno sa Draganom Latinčić iz Muzeja grada Beograda. Sekcija je zamišljena kao mreža muzejskih edukatora u kojoj bi delili iskustva i ideje jedni sa drugima, smišljali i realizovali zajedničke projekte, i da bi se povezivali sa kolegama iz okruženja.

Jedna od prvih aktivnosti ove sekcije je ispitivanje stanja pedagoških službi u Srbiji. Anketu je popunilo je 34 muzeja. Pitali smo Dragana da nam prokomentariše samu anketu:

“Anketa. Pre svega sam očekivao da na anketu odgovore svi muzeji, bez obzira da li imaju ili nemaju pedagošku službu. Ljudi nikako da shvate da, iako je njihov odgovor „ne” ili nije dopadljiv, vredan је. Od sedamdesetak muzeja i galerija u Srbiji, kojima je anketa poslata, istu je popunjenu vratilo 34 ustanova. A to nije prava slika stanja pedagoških službi. Obrađeni rezultati i nisu tako loši, obzirom na to da su se muzeji tek probudili ili se još uvek bude. Mislim da je muzejska edukacija oblast koja je u muzejima najviše napredovala u poslednjih deset godina. Najveće iznenađenje je što su pojedini muzeji nekada imali pedagoške službe, a danas nemaju, i što Pedagoški muzej nema pedagošku službu.”

Pedagoška služba #muzejirade

Prema anketi, čak 41% muzeja nema svoju pedagošku službu, u 30% muzeja pedagoška služba je u sklopu PR odeljenja ili Marketinga. Razlog ovome je, kaže Dragan, verovatno manjak sredstava ili to što po spekacifikaciji radnih mesta nemaju uslove da zaposle pedagoga.

Ono što je nama bilo posebno zanimljivo u rezultatima ankete jeste naziv Pedagoške službe, koji varira od muzeja do muzeja:

  • Pedagoška služba
  • Odeljenje za edukaciju
  • Služba za prosvetno pedagošku delatnost
  • Odeljenje za odnose s javnošću i muzejsku pedagogiju
  • Sektor za muzejsku edukaciju
  • Odeljenje za p/ p rad
  • Centar za edukaciju
  • Nema naziv
  • Taj posao obavlja vlasnik muzeja ili članovi njegove porodice

Osim što zbunjuje, šarenolikost u nazivima otežava i standardizaciju profesije Muzejskog pedagoga.

Odeljenje za edukaciju

Pitali smo inicijatora Sekcije za muzejsku edukaciju, Dragana Kiurskog, kako bi trebalo da izgleda jedno pedagoško odeljenje u muzeju.

Svet se menja, publika se menja, muzeji se menjaju. Muzejskoj publici, naročito najmlađim posetiocima, u digitalnom 21. veku prepunom instant proizvoda, muzej mora neprestano da se posvećuje. Mora da osluškuje potrebe posetilaca, i kreira sadržaje za njih. Vreme sedenja po kancelarijama je prošlo. Stvaramo za publiku, i njoj se posvećujemo! Ono što sam prvo naučio spremajući ispit za muzejskog pedagoga je da se muzejski pedagog ne bavi samo edukacijom, nego i istraživanjem muzejske publike, saradnjom sa školama i drugim obrazovnim institucijama, planiranjem, komunikacijom i obaveštavanjem. To u praksi i primenjujem. Dakle, pedagoška služba sve to mora da radi.

db.com MoMA #muzejirade

MoMA, Foto: db.com

Druga stvar koje je potrebna je ‒ gotov proizvod. Kao što fabrike imaju proizvode, tako i muzej mora imati finalne proizvode. U slučaju muzejske pedagogije to je radionica – osmišljena, definisana i spremna za konzumente. Prošle godine je u kikindskom muzeju osmišljen program Muzej kao učionica. Program se sastoji iz 17 radionica koje se realizuju na stalnoj postavci muzeja. Svaka radionica je objašnjena, navedena je ciljna grupa, korelacija sa školskim programom, navedene su ključne reči…Muzeji moraju imati i neke zanimljive prateće programe koji su uvek dostupni. To mogu biti nastavni listići, detektivske igre u kojima će najmlađi sami otkrivati muzejske eksponate.

Saradnja sa školama takođe je bitna. Praksa u našem muzeju je da se bar dva puta godišnje sastanem sa pedagozima i prosvetnim radnicima iz osnovnih i srednjih škola. Prisutnima se prezentuju pedagoški programi muzeja, raspravlja se o usklađivanju školskih i muzejskih sadržaja, planiraju buduća partnerstva i vrši evaluacija realizovanih programa. Sastanci se održavaju u muzeju ili, od nedavno, u Centru za stručno usvršavanje Kikinda. Redovno obaveštavanje, bilo putem medija, društvenih mreža, putem mejla, neću ni da pominjem, to se podrazumeva.

projectarcheology #muzejirade

Foto: projectarcheology.org

Ono što vidim kao zanimljivost među zaposlenim muzejskim edukatorima je vrsta njihovog obrazovanja. Čini mi se, iz razgovora sa kolegama, da je srpska pedagoška služba jedan „mešavina svega i svačegа”, pa tako taj posao obavljaju istoričari, arheolozi, inžеnjeri, dramaturzi, istoričari umetnosti, ali i pedagozi i učitelji. Bez obzira da li osoba koja obavlja posao muzejskog pedagoga radi to voljno ili je na to mesto „stavljena po kazni”, mora položiti ispit za muzejskog pedagoga. Takođe, moraju postojati motivacija i senzibilitet za rad sa decom i publikom. Bez toga, diploma gubi na vrednosti.”

 Primeri dobre prakse

Inostranstvo

Slažemo se sa Draganom kada kaže da muzeji treba da imaju gotov proizvod koji će nuditi edukativnim institucijama i posetiocima. Jedan od odličnih primera jeste Britanski muzej u Londonu koji ima posebne programe za različite ciljne grupe. Imamo Školske programe u kojima se nalaze posete za decu različitih uzrasta i na različite teme, a uz to na sajtu se mogu skinuti pripremni materijali za učitelje/ nastavnike/ profesore. Onda tu su Porodični programi sa tematskim posetama i drugim dešavanjima: Animacije legenog doba, Istraživanje mumija Egipta, Napravite maga strip ili Vikend virtuelne realnosti. I na kraju, Britanski muzej ima i programe za odrasle koje uključuju različite ture i predavanja. Neka od predavnja čak su akreditovana od fakulteta, tako da mogu zameniti neke od ispita.

BritishMuseum #muzejirade

British Museum, Foto: katiegreen.blogspot.com

Draganov predlog dobre prakse je Tehnički muzej u Minhenu koji “ima ceo sprat posvećen deci. To je jedna laboratorija ispunjena zanimljivim maketama i instrumentima pomoću kojih klinci istražuju i zabavljaju se. Zabava i edukacija moraju biti spojeni i u muzejima!!! Generalno, tehnički muzeji su zanimljivi, čak i da nemaju odeljak za decu (bar nama dečacima). U Beču postoji zanimljiv privatni muzej, zove se Hause der Music. U njemu je sve interaktivno, nema dosadnih vodiča, istražuješ samostalno, slušaš muziku, komponuješ, diriguješ. Veliki broj muzeja ima, u sklopu neke izložbe, nekoliko kvadratnih metara posvećenih deci.” Što se okruženja tiče izdvaja: Muzej krapinskih neandertalaca koji je pre nekoliko godina napravio novu stalnu postavku. Osim zanimljive postavke,imaju i veliki broj pedagoških aktivnosti. Kolege iz Prirodoslovnog muzeja u Rijeci vrlo uspešno rade, kao i zagrebački Tiflološki muzej, Muzej za umjetnost i obrt, Muzej suvremene umjetnosti.”

Srbija

Kada je Srbija u pitanju, Muzeji rade izdvaja Narodni muzej Kiknda koji je potpuno posvećen publici. Najveći broj njihovih posetilaca su deca, pa se njihovi programi u velikoj meri prilagođavaju njima. Radionice, školski časovi, letnji i zimski kamp, posete ekskurzija, festival Mamutfest, 3D bioskop, volonterski servis su neke od edukativnih aktivnosti ovog Muzeja. Svaku izložbu prati program prilagođen za mlađe posetioce.

Kikinda #muzejirade

Foto: Narodni Muzej Kikinda

Za ostale predloge, slažemo se sa Draganom koji kaže: “Što se tiče srpskih muzeja (nisam obišao sve muzeje i pričam samo na osnovu onoga što sam video uživo ili putem interneta, kolege ne zamerite), Muzej Vojvodine ima razgranatu lepezu aktivnosti za decu. Izdvojio bih i beogradski Muzej nauke i tehnike (poput minhenskog, i oni imaju odeljak za decu), Muzej grada Beograda, Etnografski muzej, koji je jedno vreme bio žarište muzejske pedagogije zahvaljujući projektu Škola nasleđa. Moram pomenuti Muzej na otvorenom u Sirogojnu sa zanimljivim programima, Muzej afričke umetnosti, Muzej u Knjaževcu, Muzej vazduhoplovstva.”

Muzejska edukacija dalje

Nakon ankete i sticanja jasnije slike stanja pedagoških službi, planiran je prvi sastanak članova sekcije u cilju upoznavanja. Jedan takav sastanak će se desiti na Mamutfestu u septembru u Kikindi. “Kolege su pozvane da se aktivno uključe u realizaciju festivala nekom svojom  radionicom, a biće upriličen i mini stručni skup muzejskih pedagoga. Sledeći cilj je omasovljavanje članova i, kao što anketa kaže, izrada web stranice ili bloga posvećenog pedgoškim aktivnostima muzeja. Kako bi sledeće godine trebalo da se održi Skup muzejskih pedagoga Hrvatske, cilj mi je da motivišem što veći broj domaćih kolega da prisustvuju skupu.”

Šta vi mislite da bi trebalo da se dešava u muzejima? Koje su aktivnosti koje bi pomogle u edukaciji mlađih i odraslih posetilaca? Napišite svoje komentare!

Zahvaljujemo se Draganu Kiurskom na razgovoru.

Pozdrav,

Tina Kaplani

Koliko ljudi #muzejirade Spoljni saradnici #muzejirade Volonteri #muzejirade Programi #muzejirade Pedagoški radnici #muzejirade Oglašavanje #muzejirade

Podeli
Edukacija u muzejima
0 votes, 0.00 avg. rating (0% score)